Skip to content
Veštačka inteligencija bi, prema tvrdnjama pojedinih lidera iz industrije i izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), mogla pomoći u smanjenju emisije gasova staklene bašte. Međutim, trenutno stanje pokazuje suprotan trend – AI sistemi značajno doprinose povećanju potrošnje energije i emisija CO₂, pretežno zbog sve većeg broja podatkovnih centara.
Ti centri uglavnom koriste energiju iz prirodnog gasa, a zbog rasta potražnje predlaže se izgradnja novih gasnih elektrana, pa čak i reaktivacija starih termoelektrana. S obzirom na to da su dugoročna rešenja poput geotermalne, nuklearne ili solarne energije skuplja i zahtevaju više vremena za realizaciju, kompanije biraju brža – ali ekološki štetnija – rešenja.
Opravdanja industrije podsećaju na logiku karbon kredita: zagađenje danas u zamenu za moguće koristi u budućnosti. IEA procenjuje da bi AI mogla smanjiti emisije za 1,4 milijarde tona do 2035. godine – ali samo ako se AI masovno primeni za optimizaciju energetskih sistema, detekciju curenja metana, efikasnije upravljanje zgradama i slično. Za sada, ne postoje mehanizmi da se te koristi garantuju ili provere.
Uz to, rizik je da će AI pre biti korišćena za pronalaženje novih nalazišta fosilnih goriva, nego za borbu protiv klimatskih promena – posebno ako se promeni politička klima, kao u slučaju povratka Trampove administracije.
Stručnjaci naglašavaju da čak i ako AI jednog dana pomogne u smanjenju emisija, to neće poništiti štetu koju prouzrokuje u međuvremenu. Karbon-dioksid ostaje u atmosferi vekovima, a vreme za reakciju se ubrzano smanjuje – planeta se približava granici od 1,5°C zagrevanja.
AI industrija još uvek ima izbor: da sada ulaže u održive izvore energije i tako doprinese rešenju – umesto da bude deo problema.
